Crkva Svetih Prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija Crkva Svetih Prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija
Braćo i sestre, znate to bolje nego ja, mi nikome ne namećemo ono što je naš način života, ali isto tako ne želimo da nam bilo ko, sa bilo koje strane sveta dolazi da nam nameće svoje vrednosti, svoj pogled na svet, svoj način života. Braćo i sestre, nećemo – ponavljam, jer mi nikome ne namećemo svoj način života – da nam iko, makar on i mislio da je bolji od nas, nameće svoja pravila, svoj pogled na svet i svoj način života. Nećemo da nam bilo ko kaže šta mi treba da budemo. Nama je mera i kriterijum Hristova reč, Božja reč. Hristos nam daje putokaze, govori nam šta je dobro, a šta nije, šta je crno, a šta belo, šta je Bogom ustanovljeno kao prirodno, a šta je neprirodno ili kako Sveti Maksim Ispovednik kaže protivprirodno. Božja reč nam već na početnim stranicama Svetog Pisma otkriva da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, i da je blagoslovio brak i porodicu kao zajednicu ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom. Na takvom Bogom blagoslovenom braku i na takvoj porodici je izgrađeno društvo i civilizacija kakvu poznajemo, ne samo ovde nego i u Evropi. Sama reč porodica po svome značenju u srpskom jeziku nam kazuje da muško i žensko pokrenuti ljubavlju i u želji da budu jedno stupaju u zajednicu i da bi imali porod, porodicu. Porodica je jedan od plodova braka između muškog i ženskog. Ali, kada u braku nema poroda, kada nema dece, kada je takva volja Božja, brak ni u kom slučaju ne gubi svoju punoću i svoj smisao, jer ostaje onaj najvažniji cilj – da dvoje u ljubavi jedno budu.
